Голубац на старим географским картама


 

Голубац на старим географским картама XV и XVI века

 

   Током 15. века долази до знатних промена у европској картографији које су пре свега настале као резултат утицаја Птоломејевог дела,,Географија’’ . Настају тзв. ,,Tabule Novae (Modernae)'', које копирају Птоломејеве податке, али добијају и неке нове форме.

 

   Голубац на ранијим картама средњег века постоји као антички град Cupae, а као ново, средњовековно утврђење, први пут се јавља на карти Николе Кузануса, првој модерној карти средње Европе, штампаној 1439. годинепод именом - Galambaz. Ово име у својој основи садржи реч galamb, што у преводу са мађарског значи голуб. Иако град постоји од раније, изгледа да тек у овом периоду улази у жижу интересовања великих картографа тога доба . Тако је у 15. века, Голубац је представљан на картама под различитим именима: Galambas,  Colombazo, Columbaz, Taubersburg и сличним варијацијама, у којима је основна реч - голуб, изречена на више језика (латински, мађарски, немачки, турски, а наставци типа ocz су карактеристични за Словене). Поред имена постоји углавном и вињета града, у оквиру земље Servia или Moesia, често са додатним подацима о самом граду или догађају везаним за њега. Са карте света Андреја Валспергера, која је штампана 1448. године, види се да је Голубац (на карти уписан као Taube[n]burg, што је немачки назив за Голубац (taube-голуб на немачком)) означен црвеном тачком, тј. да је хришћански град, што је у складу са историјским изворима, јер је Мурат II пристао на споразум са Ђурђем Бранковићем да се обнови српска деспотовина и од Сегединског мира 1444. до 1458., град је био под српском управом.

   Потом, на детаљној поморској карти насталој пре 1453., која је претходила карти Il Mapamondo, Фра Мауро ставља Голубац (Colonbazo) на важни пут који повезује исток и запад и тиме истиче битност овог утврђења. Његова друга карта, монументално дело италијанске картографије, карта света илиIl Mapamondo, рађена од 1457 - 1459. године,Голубац означава као colo[m]baio. Називи града на обе карте потичу од латинске основе за реч голуб-columba. У време израде прве карте град је дефинитивно припадао српској деспотовини, али у време настанка друге дошло је до битних промена. После преговора са Јеленом, удовицом Лазара,и Стефаном априла 1458. године, Силађију, новом краљу Угарске, припао је Голубац. Међутим, 24. августа исте године град освајају Турци, те је са пуним правом територија Србије, са истакнутим Новим Брдом и Голупцем, означена као жариште догађаја на овој карти. Занимљива је и карта Балканског полуострва анонимног аутора, која је војно-политичког карактера јер представља борбу хришћанских снага под вођством угарског краља Владислава Јагела против Турака 1443 /1444. На карти вињета града Голупца (Cholonbazo) са три куле нема заставу, што означава њен вазални однос према Турској. Карта датира из прве половине 15. века, после 1430., а пре 1453.године. С обзиром на то да је град српски од 1444. године, податак о вазалном односу би се односио на ранији период.

  У 16. веку у Европи картографско умеће доживљава процват. Међутим, на Балкану који је већим делом под турскомвладавином, карте се углавном попуњавају старим подацима уз честе грешке. Турска доминација учинила је да картографи ређе залазе на ове просторе и да податке само преузимају од претходних аутора. Голубац је често уписиван вишејезично, али су то били засебни градови (нпр. Galambag и Taubenburg). Битнија карта 16. века је Лазарева карта, засад настарија очувана карта Угарске(,,Tabula Hungariae’’). Штампана је 1523. године. Поред вињете града Голупца, осликана је сцена битке и исписан текст који говори да је на овом месту Жигмунд безуспешно ратовао против турског султана Мехмеда 1409. Овај податак је нетачан. Жигмунд јесте био поражен код Голупца 1428., али не од Мехмеда I (1413-1421). Извори нам не говоре ниокаквом ратном сукобу 1409. код Голупца. Или је постојао сукоб који није документован или је година погрешно уписана.

    Голубачко утврђење временом губи свој значај. Павши у турске руке, граница интересовања турских освајања помера се ка северу и западу и Голубац губи улогу пограничне тврђаве. Иако га има на картама и у атласима у даљем периоду, не представља битан појам на карти.

Аутор текста, Жељка Миленковић