Деспот Стефан Лазаревић

Деспот Стефан Лазаревић – Српски деспот

 

   Деспот Стефан Лазаревић (1377-1427) је био један од најбољих државника и војсковођа свог времена и витез Реда змаја. Због тешке ситуације у којој се нашла српска земља после Косовског боја, Стефан је био принуђен да прихвати вазални однос према Турцима, ратујући за султана Бајазита. Међутим, након великог пораза код Ангоре 1402., у Отоманској империји отпочела је борба за престо. Измењене прилике у Jугоисточној Европи почетком XV века и заједнички интереси довели су до приближавања деспота Стефана и угарског краља Жигмунда. Деспот постаје и угарски вазал, а као знак добрих односа добио је од краља Жигмунда на управу Мачву, Београд и Голубац.

   Голубачка тврђава припала је Деспотовини између 1402. и 1410. године Стефан ју је обновио и проширио, саградивши читаво спољашње утврђење, а у приобалном простору палату. Констатин Филозоф, Деспотов биограф, пише да је Стефан по повратку из Цариграда 1410.г., где је учествовао у бици између Бајазитових синова, прешао у свој град  Голубац, као и да је нешто касније, након изгубљене битке код Једрена, сам Деспотов савезник Муса пребегао у Голубац.

   Србија је упркос изузетно тешким приликама за време Деспотове владавине, постала политички стабилна, економски и војно оснажена. Издао је Закон о рудницима. Био је заштитник уметника, преводилац и песник ренесансног кова. Остао је упамћен по Ресавској преписивачкој школи у манастиру Манасији, по премештању престонице у Београд и по песничкој посланици Слово љубве

Аутор текста, Жељка Миленковић

 

Share