Историја

   Голубачки град је средњовековно утврђење подигнуто на самом улазу у Ђердапску клисуру, природно утврђеном месту одакле се лако могао контролисати сав копнени и водени пут који су повезивали исток и запад. Нема ближих података о томе када и ко је (Угари или Срби) изградио град. У писаним изворима се први пут помиње 1335. као тврђава у коме је већ смештена угарска војска, што би значило да је основан пре, вероватно крајем 13. или почетком 14. века.

     

   У ово време Дунав је био граница између Угарске и Србије, што је изазивало честе сукобе између ове две земље, али је град претежно био у власти Угара. Тек између 1402. и 1410. године, као знак добрих односа, српски владар деспот Стефан Лазаревић добија на управу Голубац од угарског краља Жигмунда као знак добрих односа између ове две земље, уз обавезу да врати град након своје владавине. Након Деспотове смрти 1427. заповедник града, војвода Јеремија, одбија да врати утврђење Угарима и продаје га Турцима за 12000 дуката, због чега долази до једне од највећих битака за Голубачку тврђаву 1428. године. У овој бици, погинуо је и пољски витез Завиша Црни, данас национални херој Пољске, али је град остао под османском управом.

   Као важан погранични град од самог свог настанка, Голубачки град је непрестано био поприште сукоба између великих сила Угарске, Србије и Османског царства. 1444. Османлије споразумом дају град на управу Стефановом наследнику, деспоту Ђурађу Бранковићу, али 1458. Голубац потпада коначно под османску власт и претежно остаје у таквом статусу до почетка XIX века.

   Сам град састоји се из два дела – горњег са највишом Донжон кулом, и доњег или спољњег утврђења. Горњи град је најстарији, да би се током владавине деспота Стефана Лазаревића изградиле палата и кула која је брани и спољно утврђење. Град је настао у време коришћења хладног оружја, а након освајања града Турци су додали топовску кулу и обзиде на спољним кулама. Обзиде су служиле као ојачања и за лакше рикошетирање ђулади, јер је од XV века у употреби ватрено оружје и било је неопходно прилагодити архитектуру новом начину ратовања.

Аутор текста, Жељка Миленковић

Share