Историја


Димни сигнали изнад Дунавског лимеса

 

    Као што су се у давној прошлости на обалама Ђердапске клисуре укрштала копља Римљана и Дачана ради превласти у Подунављу, тако се и последњих година укрштају стручна копља археололога, и то око питања да ли је Голубачка тврђава изграђена на темељу једног од римских кастела?

 Годинама уназад професионални археолози и проучаваоци прошлости Голубачке тврђаве износе тврдње које говоре у прилог, или оповргавају поменуту теорију.

   У време када су Римљани на обали Ђердапске клисуре градили утврђења и стварали такозвани „Дунавски лимес“ историјске прилике су биле деликатне.

       У античкој прошлости Дунав је у Ђердапској клисури делио два међусобно супротстављена народа. На левој, данас румунској обали, налазила се држава Дачана. На десној, данас српској обали простирала се Горња Мезија - једна од педесетак провинција на које је тада било подељено Римско царство.

 У другој половини првог века нове ере дачански упади у Горњу Мезију постали су учестали. Дачанске чете прелазиле су Дунав. Пљачка је била циљ, а богат плен је био мотив дачанских упада. У суровим обрачунима много је и дачанске и римске крви протекло Дунавом.

 Римско царство ометано унутрашњим потресима дуго није успело да изађе на крај са Дачанима и да заштити своје мезијске поседе. А онда је на власт дошао амбициозни и енергични Марко Улпије Трајан (98-117).

  Један од најважнијих политичких циљева које је одредио нови владар било је заустављање Дачана. Трајанова визија била је да покори Дакију и претвори је у римску провинцију. Врло брзо по доласку на власт, Трајан је почео да ради на остварењу овог циља.

 Државна машинерија римског царства упрегнута јеради учвршћивања и усавршавања дунавског лимеса. Дунавски лимес се састојао од читавог низа малих тврђава – такозваних „кастела“. Римљани су кастеле градили на „осетљивим тачкама“ за одбрану дуж обале Дунава. Осетљиве тачке су се углавном налазиле на ушћима река и потока у Дунав. Управо у близини тих места притоке Дунава су хиљадама година носиле речни талог: шљунак, песак и други материјал. Од овог наноса настала су мала острва у кориту Дунава. Уз помоћ оваквих ада и бројних остењака који су штрчали из воде за време ниског водостаја, Дачани су могли уз мали напор да прегазе Дунав и тако угрозе римске поседе.

  Кастели су били различитих величина. Мањих кастела је било више. На пример, димензије једног од мањих кастела који се налазио на ушћу Ливадичког потока, неколико километара низводно од средњовековне тврђаве Голубац биле су 26 x 17 метара у основи. Било је и већих, попут оног који је постојао на ушћу реке Чезаве, који је био изграђен на основи димензија 170 x 110 метара. Од ушћа Саве до Црног Мора било је више од седамдесет кастела. Неки су изграђени за време Трајанових претходника, а неки у доба његове управе. Повезивао их је пут који је пробијен кроз стеновите ђердапске тесанце.

  Изградња пута кроз неприступачни ђердапски предео је била својеврстан градитељски подухват. Она је осведочена подизањем такозване Трајанове табле која се налази код данашњег села Текија, стотинак километара удаљеног од Голубачке тврђаве.

  Предање каже да је војна посада из кастела имала занимљив систем упозорења. Сваки пут када би посада кастела уочила опасност од дачанског упада, на оближњим узвишицама паљена је висока ватра! Густ, црни дим био је за посаду суседног кастела сигнал да је узбуна у току а опасност у близини. Тада су и војници суседног кастела палили ватру на својим местима предвиђеним за то, и тако редом. На тај начин сваки упад Дачана био је сигнализиран густим димом који се виоко уздизао изнад дунавског лимеса.

    Како је број римских војника стационираних у кастелима био релативно мали, веће јединице биле су стациониране у нешто већим оближњим градовима. На месту данашњег насеља Голубац, у античко доба налазио се римски град „Купе“. У Купама је био одред једне легије увек спреман да хитро одјезди ка задимљеном дунавском лимесу.

  Трајан се није задовољио само ефикасном одбраном римских територија и заустављањем Дачана. Златни рудници Дакије били су неодољив изазов за амбициозног императора. Трајанове легије прешле су у напад. У два рата Дакија је била прегажена, поражена и покорена. Постала је римска провинција, а кастели дунавског лимеса више се нису налазили на рубу, већ у унутрашњости царства.

     Да ли се на месту средњовековне Голубачке тврђаве у античко време налазио римски кастел? Да ли се са оног тла где се данас налазе беле куле деспота Стефана Лазаревића некада уздизао димни сигнал трајанових легионара? Мистерија није решена. Питање остаје отворено. Над зидинама Голубачке тврђаве још увек лебди недоумица због које ће и нове генерације археолога истраживати, трагати за новим доказима и укрштати своја стручна копља.

Аутор текста, Јован Коцмановић, историчар