Турски амам


Турски амам у Голупцу

 

    Чувени турски путописац XVII века, Евлија Челеби, оставио је опис тврђаве Голубац са најближом околином. Тако је између осталих грађевина, споменуо и један хамам Коџа Махмуд-паше. Махмуд паша је иначе био способан турски државник, популаран везир, песник и заштитник књижевника. Рођен је у Крушевцу или у Новом Брду око 1420. године. По оцу потиче из грчке породице Ангел, а мајка му је била Српкиња. Њега су као дечака ухватили турски крајишки коњаници док је са мајком бежао из Новог Брда у Смедерево, 1427. године. Био је изузетан војсковођа, али и беглербег Румелије (значи гувернер читаве европске Турске). Када га је султан 1458. године упутио у Србију, Махмуд паша је тада заузео утврђени манастир Ресаву, градове Вишевац и Жрнов, и најзад 10. августа му се предао тврди Голубац. Следеће, 1459, освојио је целу Деспотовину.

    Историчари су забележили да је у XIX веку кнез Милош наредио да се поруше џамија и турски амам. Значи да је амам био у употреби од средине XV до прве половине XIX века. Дуго се мислило да је заиста и порушен, али је очигледно да наређење кнеза Милоша није доследно испоштовано. Наиме, када су започели радови на рехабилитацији Голубачке тврђаве, откривена је веома лепа грађевина, димензија око 30 пута 10 метара. Како истраживања амама још увек трају, за сада наводимо само најосновније податке.

     Амам или турско купатило је грађевина јавног карактера, зидана од камена и сиге везаних кречним малтером, са оловним кубетом. Голубачки амам има као грађевински материјал и римску опеку што му даје тонове топле црвене боје и фасаду чини лепшом. И под амама је комбинација опеке и камена. Сачувани су сви делови: од чекаонице и просторије за одмор, ложионице и резервоара за воду, до купатила. Амам је имао веома дубок подземни део за провођење топлог ваздуха. Вода је довођена из оближњег потока, јужно од амама, где је пронађено место каптаже. Откривени су западни и северни део оградног зида дворишта, као и остаци неког зида старијег од амама. Вероватно је био двојни, значи за мушкарце и жене. Истраживања још трају.

Марина Бунарџић, археолог, Републички завод за заштиту споменика.