Турски хамам


Турски хамам у Голупцу

 

   У оквиру радова на ревитализацији Голубачке тврђаве, од почетка септембра до почетка децембра 2014. године, извршена су археолошка истраживања на простору турског хамама, смештеном у Западном подграђу. Неком пуком срећом, како је забележено у изворима, наредба кнеза Милоша да се хамам поруши није остварена. Када је Феликс Каниц 1859. године прошао кроз Голубац, забележио је да су се куполе раскошног здања распале, али да би се његове водоводне и грејне цеви, уз минималне трошкове, могле оспособити за поновну употребу. Током друге половине XX века просторије хамама служиле су као складиште експлозива предузећу ПИМ, те  је због тога вршено преграђивање и наткривање хамама армираним бетонским плочама.

   Прве помене хамама испред Голубачке тврђаве налазимо код турског путописца из XVII века, Евлије Челебије, у његовом делу ,,Сејахатнаме’’. Челебија нас обавештава да је Коџа Махмуд-паша, за време владе султана Мехмеда II Освајача (1451-1481), у августу месецу 1458. године, освојио Голубачку тврђаву и да је убрзо након тога изградио своје задужбине, хамам и џамију. Према изворима, овај хамам је, заједно са дућанима, 1546. године његовом цариградском вакуфу доносио приход од 800 акчи.

   Откривени голубачки хамам спада у ред једноструких хамама, односно био је намењен пре свега мушкарцима. Грађен је од притесаног камена и опека. Просторије хамама биле су наткривене калотама и полукалотама које су имале отворе са функцијом светларника. Вода у хамам допремана је керамичким цевима са оближњег извора лоцираног 200м јужно од грађевине. Испод нивоа пода је хипокауст. Голубачки хамам има девет просторија: шадрван или чекаоницу, капалук-топлију просторију за одмор после купања или чекаоницу у зимском периоду, мејдан-предворје просторија за купање, халвате-две идентичне просторије за топло и хладно купање, хазну - цистерну за воду и ћулхан, односно ложионицу.

Аутор текста, Жељка Миленковић

 

Share